Vučićeva igra 'žmire' s cijelim svijetom - Balkan Times

Vučićeva igra ‘žmire’ s cijelim svijetom

Vučićeva igra ‘žmire’ s cijelim svijetom – Izbori održani u Srbiji još prije tri mjeseca nisu rezultirali formiranjem nove vlade, ali predsjednik se na to ne obazire.

Piše:Nenad Kulačin

Izbori koji su u Srbiji organizovani još pre tri meseca još nisu rezultirali formiranjem nove vlade, iako Srpska napredna stranka može da računa na gotovo stoprocentnu podršku u parlamentu. Izbori 21. juna su rezultirali takvim sastavom parlamenta da se opozicioni glas može čuti samo iz dva do tri poslanika manjinskih partija, ali Aleksandar Vučić, taj politički strateg kakav još nije hodao zemljom Srbijom, i dalje u svojoj glavi sklapa kombinacije koje se menjaju iz dana u dan. Nije neobična praksa u političkom životu da izvršni organ vlasti ne bude formiran u zakonskom roku. To se, međutim, dešava kada je rezultat u parlamentu “tesan”, kada je većina nestabilna i nesigurna, ali u situaciji kada jedna stranka može u tom istom parlamentu da proglasi da je danas neki drugi dan, bez da neko to ospori, onda je to tragikomično.

U regionu su, u međuvremenu, organizovani izbori i u Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori, i to svi posle onih u Srbiji. I svi, sem Crne Gore, čiji su birači tek nedavno bili na glasanju, dobili su nove premijerske kabinete. Samo Srbija čeka. Smešno je delovala izjava predsednika Vučića o tome kako je situacija u svetu kompleksna i kako su međunarodni odnosi komplikovani i da zbog toga Srbija još nema vladu. Kako su onda Hrvatska i Makedonija uspele da u kratkom vremenskom periodu završe taj posao? Teško je poverovati da ti kompleksni i komplikovani međunarodni odnosi ne utiču i na njih. Na sve to valja dodati da su vlasti i u Zagrebu i u Skoplju formirane uz mnogo manje komocije, što se većine u parlamentu tiče.

I Brisel nestrpljiv zbog nove vlade

Konačno je ovaj problem primećen i u Briselu. Poslata je jasna poruka da je vreme da Srbija dobije novu vladu i da pokuša da do kraja godine otvori barem jedno poglavlje u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji. Vučića se, po svoj prilici, ne obazire na ovu primedbu, jer on i dalje uživa u samoverovanju da je ostvario veliki diplomatski uspeh sa Sporazumom iz Vašingtona i u dobitku hemijske olovke i makete ključa od Bele kuće. Zaslepljen je porukama koje kurtoaznim diplomatskim jezikom stižu iz Vašingtona. Slepo veruje da mu je Donald Tramp prijatelj poput Vladimira Putina i bira trenutak kada će građanima u Srbiji da saopšti da, pored brata Sija Jingpinga, Srbija ima još jednog brata – Donalda Trumpa.

Njegov nagli zaokret Sjedinjenim Američkim Državama je rezultat konkretnog angažmana Vašingtona za sopstvene potrebe. Da je Evropska unija tako pritisla Vučića i postavila neke uslove, ne da bi Srbija imala novu vladu, već bi se uveliko primenjivao sporazum koji bi bio potpisan u vezi sa konačnim rešenjem kosovske  krize. Evropa je tu negde zatajila, a Vašington je Briselu, svesno, prepustio vruć krompir u vidu rešavanja nepremostive prepreke u pregovaračkom procesu – međusobnom priznavanju Srbije i Kosova.

Kada je reč  o evropskom putu Srbije, on je definitivno u prekidu. Kao što je rečeno, Srbija nije ove godine otvorili nijedno poglavlje. Ako izuzmemo situaciju sa koronavirusom, koja jeste, ali i ne mora da bude, opravdanje za sve, zvanični Beograd nije uradio ništa po tom pitanju. Čak i ta packa koja je stigla iz Brisela ne mora  mnogo da boli, jer je došla iz jednog dela EU-a koji inače ne gleda blagonaklono na Vučićevu vlast, što je redovan argument vlasti u Beogradu kada odgovara na svaku vrstu kritike. Činjenica je da Vučić “igra žmurke” sa velikim svetom i veruje da je uspešan u tome. Problem je u tome što u toj igri uvek postoji jedan igrač koji celu partiju vrati na početak, u kojem je Vučić taj koji broji do 100 sa zatvorenim očima.

Svi drugi su zamjenjivi i lako uklonjivi

Za to vreme, na unutrašnjem planu, situacija je sve napetija i bez trunke nade da će se nešto promeniti na bolje. Medijska tortura je sve jača, a manipulacije sve gora. Iz medija koji su pod apsolutnom kontrolom, Vučić pušta abrove o raznim pretumbavanjima u budućoj vladi. Tako je Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, ujutro srpski šef diplomatije, a poslepodne ambasador Srbije u Vašingtonu. Ana Brnabić je malo premijerka, a malo i ona ambasador u SAD-u, mada je sada definitivno da će ostati u Beogradu. Predsednica Skupštine Maja Gojković malo jeste, a onda malo nije ministarka kulture. Zamenik gradonačelnika Beograd Goran Vesić, navodno, prelazi u ministre i zbog činjenice da bi sa njim na funkciji u Beogradu Vučić izgubio vlast u glavnom gradu. Mnogo je takvih kombinacija u toj jednoj glavi zbog koje Srbija tapka u mestu.

Ovakva situacija je, sigurno, najkomfornija za Vučića. I formalno pravno, on je u ovom trenutku sve i svja u Srbiji. I, što je najtužnije, nikome nije dužan da polaže račune. Srbija nema vladu, nema ni predsednika Skupštine. On je taj koji je sada jedini titular u pravnom poretku. Inače je to tako, jer svi drugi su zamenjivi i lako uklonjivi. Važno je samo da sve završi u roku, a rok je početak novembra. Do tada će, valjda, međunarodni odnosi da postanu manje kompleksni i komplikovani.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor

(Stavovi iznešeni u tekstu ne predstavljaju nužno stavove BalkanTimes)

You might also like
Leave A Reply

Your email address will not be published.

For security, use of Google's reCAPTCHA service is required which is subject to the Google Privacy Policy and Terms of Use.

I agree to these terms.