Referendum u Srbiji dodatno razjedinio opoziciju - Balkan Times

Referendum u Srbiji dodatno razjedinio opoziciju

Dok dva suprotstavljena stava u opoziciji jedne druge optužuju da rade za Vučića, predsjednik Srbije igra svoju igru.

Referendum u Srbiji dodatno razjedinio opoziciju – Sredinom januara sledeće godine, građani Srbije će, posle dugog niza godina, izaći na referendum.

Zahvaljujući sveže, najpre usvojenim, a zatim i protestima izborenim promenama Zakona o referendumu, vlast je odlučila da brzinski promeni Ustav Srbije u delu pravosuđa. Referendumsko pitanje sa kojim će se suočiti birači u Srbiji glasi: Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?

E, sada bi trebalo zamisliti prosečnog birača u Srbiji koji blage veze nema o čemu se radi kada je promena Ustava u pitanju. Pitanje je, dakle, potpuno nejasno i kao takvo namerno postavljeno da bi se težište sa pravosuđa prebacilo na Ustav. Vlasti u Beogradu pravdaju se hitnošću referendumskog procesa navodno zbog neophodnosti usaglašavanja pravosuđa sa evropskim. To se najviše odnosi na način izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Suština je bitno drugačija. Ustav može da se menja dvotrećinskim izglasavanjem u Skupštini Srbije i tu većinu Srpska napredna stranka danas ima. Gotovo je sigurno da je posle izbora 3. aprila neće imati. Ne govorimo o većini, već o dvotrećinskoj većini.

U razvijenim demokratijama, od kojih je Srbija udaljena svetlosnim godinama, normalno je da se izbor sudija ne obavlja u parlamentu i to je ono na čemu EU insistira kada je reč o izmenama Ustava. Ogromno je pitanje da li je taj način izbora primeren Srbiji u kojoj se susrećemo sa autokratskim načinom vladavine i gde se svakodnevno krše osnovna ljudska i demokratska prava. Izbor sudija i tužilaca trebalo bi da bude prebačeno na Visoki savet sudija i Visoki savet tužilaca. Polovinu oba Saveta i dalje bi birala Skupština Srbije, a drugu polovinu sudije, odnosno tužioci. Prema aktuelnom Ustavu, sudije i tužioce biraju poslanici.
Razjedinjena opozicija

Zanimljivo je da je aktuelni sastav oba Saveta 100 odsto pod kontrolom Aleksandra Vučića i da je gotovo sigurno da će odmah po usvajanju izmena Ustava u parlamentu taj isti skupštinski saziv izabrati članove oba Saveta. Time se, praktično zakucava politička kontrola izbora nosioca pravosudnih funkcijama u Srbiji. Naravno, pod uslovom da referendum 16. januara uspe. Podsećanja radi, novousvojenim Zakonom o referendumu ukinut je cenzus o tome da je referendum uspešan ako na njega izađe najmanje 50 odsto birača.

I sada dolazimo do dela priče koji je ponovo podelio opoziciono telo u Srbiji. Deo tzv. bojkot opozicije, predvođene Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem i Zoranom Lutovcem, protivi se izlasku na referendum. Njihov stav je da ne žele da daju legitimitet tom referendumu, da ga je raspisala nelegalna skupština, da se organizuje na dan ubistva Olivera Ivanovića koje još nije rasvetljeno i da ne postoji mogućnost kontrole. Ovaj deo opozicije tvrdi i da ne treba trošiti energiju na referendum, već da se treba skoncentrisati za predstojeće izbore.

Ostatak opozicije, pa čak i pojedini članovi navedenih partija iz “bojkot opozicije”, u velikoj je kampanji, naročito na društvenim mrežama. Argumente Đilasa i ostalih iz ekipe, smatraju smešnim. Ista Skupština koja je raspisala referendum, raspisaće i izbore na koje će svi izaći, a pozivanje na datum ubistva Olivera Ivanovića smatraju besprimernim. Njihovi argumenti su da se na referendum mora izaći i zaokružiti NE, jer je to jedini način da se pravosuđe u Srbiji izvuče iz kandži SNS-a. Oni su ubeđeni da je kontrolu moguće obezbediti.

Deo opozicije koji je pregovarao sa Vučićem u vezi sa poboljšavanjem izbornih pravila i uslova kaže da imaju pravu na kontrolu, zaboravljajući da u taj opozicioni korpus spadaju i Vojislav Šešelj, Milica Zavetnica i mnogi drugi sateliti SNS. Drugo je pitanje da li će opozicija uspeti da sakupi više od deset hiljada posmatrača za referendum imajući u vidu da je krajnji rok za prijavu 31. decembar.
Vučić igra svoju igru

Njihov argument je i to da na referendumu nema ideologije i da se glasa za DA ili NE i da je u takvom atmosferi lakše pobediti Vučića. Sa pobedom na referendumu mnogo bi lakše bilo, odnosno, birači bi dobili vetar u leđa pred aprilske izbore i osokoljeni takvim razvojem situacije sigurno u velikom broju izašli na glasanje. U takvom scenariju, mnogi očekuju drugi krug predsedničkih izbora u kojem bi svašta moglo da se desi, pa čak i Vučićev poraz.

I dok ova dva suprotstavljena stava u opoziciji jedne druge optužuju da rade za Vučića, predsednik Srbije igra svoju igru. On sigurno ne organizuje referendum da bi izgubio. Za njega je referendum 16. januara idealna prilika da dva i po meseca pre izbora obavi generalnu probu glasanja i disciplinovanja birača. Jasno je da će njegove pristalice biti pozvane da glasaju za DA, a protivnici za NE. Imaće jasniju sliku uoči izbora o stanju u biračkom telu. Iskoristiće sve kapacitete koji mu stoje na raspolaganju i dobro utreniran će nastupiti na izborima za koje mnogi veruju da su već odlučeni zbog nepostojanja mogućnosti da se izborna krađa spreči.

Jasno je da je ovakav referendum moguć samo pod vladavinom nekoga ko u celoj ovoj priči ima lični interes. Nepotrebno zbrzan i bez jasnog pitanja, mnoge birače je cela ova situacija dovela u sumnju i ne žele da u njoj učestvuju. Jasna je, s druge strane, Vučićeva namera da pravosuđe zadrži pod kontrolom, i gotovo je sigurno da će u tome uspeti. Opozicija je i po ovom pitanju razjedinjena, tako da je pobednik svega ovoga nekako već poznat.

Izvor

(Stavovi iznešeni u tekstu ne predstavljaju nužno stavove BalkanTimes)

You might also like
Leave A Reply

Your email address will not be published.