Kako preživjeti autokratu i sačuvati samopoštovanje - Balkan Times

Kako preživjeti autokratu i sačuvati samopoštovanje

Kako preživjeti autokratu i sačuvati samopoštovanje – U prvom planu je zapanjujuća arogancija političkih lidera da se svojim neznanjem nametnu kao sveznajući.

Zorana Šuvaković

Hoćemo li preživeti autokratiju, ako su šanse da je nadživimo, već dobrim delom prokockane. Odgovor na to pitanje u Americi se traži na mnogim mestima, pa i u knjizi Mashe Gessen koja se početkom juna pojavila u prodaji, baš kada je nezadovoljstvo zbog sistemskog rasizma i rekordnog broja smrtnih slučajeva od korona virusa preplavilo ulice Amerike i prelilo se na čitav svet.

Nagomilane krize (korona, gubitak posla, rasizam…) kampanju za predstojeće novembarske izbore bacile su u zadnji plan. Taj događjaj, koji inače okupira sve domaće i svetske medije, je u senci. U prvom planu je zapanjujuća arogancija političkih lidera da se svojim neznanjem nametnu kao sveznajući. A to je možda i jedna od dugoročno najopasnijih odlika autokratije.

U novembru 2016., samo neki dan pošto je novi predsednik izabran, u The New Yorkeru je objavljen esej Mashe Gessen inspirisan Trampovom pobedom.

U šest tačaka, autorka je opisala kako da čovek “sačuva razum i samopoštovanje” u autokratiji čije je jasne crte nepogrešivo prepoznala u Donaldu Trumpu i pre nego što je de fakto stupio na vlast. Knjiga od oko tri stotine stranica je izrasla iz te kratke kolumne, sa potvrđenom dijagnozom, potkrepljenom mnoštvom primera i upoređivanjem sa drugim autokratijama u svetu.

Trump je jedini u istoriji SAD-a koji je otvoreno vodio kampanju za autokratsku, a ne za predsedničku funkciju. Zato, kaže Masha Gessen, nije trebalo da bude iznenađenja kada je predsednik odigrao tačno ono što je najavljivao. Tri i po godine posle početnog teksta izašla je knjiga Preživeti autokratiju. U pravi čas, baš kada se pokazalo koliko su korupcija i arogantno nametanje neznanja iz Bele kuće doprineli raspirivanju epidemije korona virusa. Stradalo je na desetine hiljada Amerikanaca, a mnogi od njih nisu ni sanjali da toliko hvaljene demokratske institucije sistema neće uspeti da ih zaštite od nerazumnih poteza njihovog predsednika.

Lako brisanje institucija

Zanimljivo je pravilo pod brojem tri u kome Masha Gessen opominje Amerikance da se ne uzdaju previše u institucije i ustanovljena pravila sistema. Autokrata je majstor da ih glatko sruši. Autorka se poziva na iskustvo Rusa gde je Putin za prvih godinu dana preuzeo kontrolu nad medijima, a za četiri godine rashodovao izborni sistem, dok je pravosuđe srušeno, a da to nije bilo ni primećeno.

Navodi i primer Poljske gde je “za manje od godinu dana rastavljeno četvrt veka naporne izgradnje ustavne demokratije”, dok je u Turskoj sa Erdoganom “zaplena institucija još brzometnije obavljena”. Aleksandra Vučića, Gessen ni ne pominje, ali je detaljnije opisala vlastodržačke metode mađarskog premijera Viktora Orbana pomoću kojih je sebi osigurao i zakonima sankcionisao dugovečnu vlast i praktično izbacio opoziciju iz društvenog opticaja.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

“Svakako, SAD imaju mnogo jače institucije nego što ih je imala Nemačka tridesetih godina ili Rusija danas. I Clinton i Obama (bivši predsednici iz Demokratske stranke) u govorima su često naglašavali značaj institucija. Problem je, međutim, što se mnoge od ovih institucija pohranjene u političkoj kulturi, a ne u zakonu. Čak i one ustanove koje su zakonski propisane mogu da ispune svoju svrhu samo ako postoji dobra vera svih aktera”, dodaje autorka.

Gessen je rođena u Sovjetskom Savezu, emigrirala je u Sjedinjene Države kao devojčica, a vratila se u Rusiju 1991. gde je radila kao novinar i skupljala podatke za knjigu O smrti ruske demokratije koja nikad nije ni postojala. Tek 2013. se ponovo preselila u Ameriku i radi kao stalni kolumnista The New Yorkera. Na svojoj koži je, kao lezbejka koja živi sa partnerkom i njihovim detetom, osetila teror Putinovog režima. Kada je obaveštena da će joj oduzeti dete jer živi u istopolnoj vezi, spakovala je kofere i po drugi put prebegla u Ameriku.

Lično iskustvo i dugotrajni istraživački rad daju joj za pravo da govori o vlastodršcima i autokratiji. U Americi, progresivni intelektualni krugovi uvažavaju analize Mashe Gessen, smatraju da treba slušati šta ova žena sa iskustvom iz obe zemlje i oba sistema ima da kaže.

Kako funkcioniše mafijaška država

U opisu aktuelne američke vlasti, Gessen preuzima klasifikaciju mađarskog sociologa, bivšeg ministra prosvete Balinta Magyara i njegovu kovanicu “mafijaška država” kao “specifičnog sistema u kome jedan čovek raspoređuje novac i moć ostalim članovima klana”.

Bela kuća je pod Trumpom postala klanovsko gnezdo, piše Masha Gessen u novom bestselleru.

Predsednik zahteva lojalnost koju je u lestvici vrednosti postavio u sam vrh, iznad zastarelih pojmova služenja državi ili rodoljublja. Njegova porodica identifikuje svoje interese sa nacionalnim. Portfelje vide kao način da višestruko uveličaju svoje bogatstvo.

Sudeći po podacima dobijenim iz izveštaja o troškovima obezbedjenja putovanja, “predsednikova punoletna deca su jako zauzeti poslovni ljudi koji lete svetom kako bi što više unapredili interese Trampove organizacije” pre nego što kucne čas za iseljenje iz Bele kuće.

Od stranke čiji je vođa (barem formalno) bio prvi među jednakima, Trump je Republikansku partiju pretvorio u gomilu lažnih udvorica. Republikanski kongresmeni i senatori iskazuju “divljenje prema Dragom vođi” konstatuje Masha Gessen, ne samo zato što im je on smanjio poreze i omogućio još veće blagostanje. Autorka sugeriše da republikanci računaju na njega, jer je sposoban da direktno komunicira “sa bazom”. Trump više voli da tvitovima ili direktnim konferencijama za štampu podstiče svoje pristalice, nego da to čini redovnim putem, pomoću partijske mašinerije.

Prosto je neverovatno koliko se ovaj ogled o Trumpovoj autokratiji, o opasnostima i posledicama takvog režima, poklapa sa onim što se dešava u Vučićevoj zarobljenoj Srbiji. Kada su u  aprilu Trumpovi “vankongresni surogati” izašli na proteste protiv mera izolacije zbog korona virusa, njih su organizovali, po navodima Mashe Gessen, ultradesni finansijeri, ili “vanzakonodavna sila” koja vrši pritisak na zvaničnike, uključujući i neposlušne republikance.  Autorka ne sumnja da ih je inspirisao lično šef Bele kuće.

Isto tako , malo ko ovde veruje, da su grupe sa upaljenim bakljama samoinicijativno okupirale tuđe krovove kuća po gradovima Srbije. Ne, ove huligane organizuje vanparlamentarna ultradesnica po nalogu sa vrha vlasti.

Kad Gessen govori o odnosima između Republikanske stranke i Trampa može se prepoznati isti ovakav mehanizam koji vlada u Srpskoj naprednoj stranci.

Umesto da viđeniji članovi Republikanske stranke dobave glasove za Trumpa, oni su postali predsednikova klijentela. Njihovo političko preživljavanje uveliko zavisi od njihove sposobnosti da udovolje svom šefu. A njegova strategija se svodi na (zlo)upotrebu mase, okretanje mase protiv oponenata. Ukoliko biste iz ovog Gessenovog inserta izbacili Republikansku stranku, i umesto nje ubacili SNS videli bi da Vučić na doslovce identičan način ostvaruje svoju moć.

Razlika je ipak velika, jer Amerika ima šansu da na izborima u novembru izabere novog predsednika, dok je Srbija na glasanju za parlamentarne republičke i lokalne izbore praktično postala jednopartijska država, s tim što je Srpska napredna stranka isključivo u službi predsednika Vučića, čiji mandat ističe tek za dve godine.

U SAD-u, kako piše Gessen nijedna jaka politička ličnost nije pre Trumpa u program upisala razaranje tamošnjeg političkog sistema. Ona primećuje da je Trump “verovatno bio prvi kandidat koga je nominovala jedna od dve najveće stranke a da je trku za osvajanje Bele kuće vodio kao čovek koji ne mari ni za demokratske norme, niti za političku korektnost.

Vučić je sve svoje izbore dobijao kao izraziti autokrata ali u Srbiji on nije pionir. Nije bio prvi koji se oprobao u toj uspešnoj metodologiji. Oni koji su živeli u vreme Miloševića znaju da su njegova despotska klješta u povoju demokratije učinila da ona iskrvari.

I Trump da se kandiduje 2024. i 2028.

Gessen je međutim ubeđena da Trump želi da u Americi postane ono što je Putin u Rusiji. Ona podseća da je Putin na čelnoj funkciji već šesnaest godina i da će na vlasti po svemu sudeći ostati još desetak godina, a da je Trump nekoliko puta šaljivo retvitovao banere na kojima je uz svoje ime stavio i godinu 2024. i 2028!

Ako se pre mesec dva, upoređivanje presednika SAD-a sa Putinom činilo preterano nategnutim, već sledećeg jutra, kada je Trump pripretio guvernerima pogođenih država da će im federalne trupe rasporediti po ulicama, izjednačavanje dva predsednika više nije izgledalo kao fatamorgana.

Trump svoj lik i delo modelira prema Putinu, ne zato što očekuje da se ruska politička kultura preseli u SAD, već zato što želi da Amerika u njemu vidi isto ono što Rusija vidi u svom vođi. Kao nekog ko njegovoj zemlji može da vrati slavu neke imaginarne prošlosti, objašnjava Gessen.

Autorki koja analizira Trumpov put ka autokratiji nikako se ne dopada ni to što novinari uglednih medija izbegavaju da nazovu predsednika lažovom. Kada Trump izgovori očigledne laži, mediji iznose uporedne podatke koji opovrgavaju Trumpove tvrdnje. Time, po svemu sudeći, hoće da zadrže i privuku širi krug čitalaca koji sami treba da rasuđuju šta je istina, a šta izmišljotina.

Ali to je pogrešan pristup, kaže autorka. Jer dovodi do toga da lažov nastavi da laže i da rasista nastavi da podstiče bele suprematiste u njihovoj ideji da su nadmoćni nad ljudima drugih rasa. Vremenom takav jezik postaje nova normalnost. Sto puta izrečena laž postaje istina.

Svi znaju da Trump laže kad kaže da je briljantno odradio posao oko korona virusa i spasao zemlju od katastrofe, iako je u SAD-u stradalo više od sto hiljada ljudi što je veći broj žrtava nego bilo gde u svetu. Vučić takođe laže kad kaže da se Srbija zahvaljujući njegovim merama izborila bolje sa virusom korona, nego bilo koja druga zemlja u regionu i bolje i bezbolnije nego mnogo bogatije zemlje u svetu. Brojevi ga demantuju, ali on ih i dalje ne priznaje.

I jedan I drugi vade se na testove. Kad bi manje testirali bilo bi manje zaraženih, izustio je pre neki dan Trump, dok je Vučić optuživao okolne zemlje da manje testiraju i da lažno prikazuju kako imaju manje žrtava od korone virusa.

Analizirajući poruke aktuelne knjige Mashe Gessen, književni kritičar uvažavanog časopisa New York Review of Books Hari Kunzru opisuje COVID-19 kao nepoznati poremećaj čije pune posledice tek počinju da se osećaju.

Za kapitaliste, to je omamljujuća granata bačena u prepunu sobu, prilika da se zajure i zgrabe tokom haosa što je više moguće. Za Trumpove korporativne pristalice korona pruža šansu da se povuku preostali ekološki propisi, ukinu prava radnika i da se osiguraju još neke poreske olakšice, čime se dodatno smanjuje njihov doprinos održavanju infrastrukture. Za ideologe belih suprematista ovo je prilika da potpuno zaokruže ideju da Amerika pripada belim ljudima. Korona je, kao što piše Masha Gessen, stvorila povoljne uslove za Trumpa i njegov klan da ostvare autokratiju.

Da li će u tome uspeti, znaće se već posle izbora početkom novembra. U Srbiji je, da se poslužimo parafrazom iz knjige o Putinovoj Rusiji “demokratija umrla, a da nikad i nije stvarno postojala”. Teško da će se iz ovakvog klanovskog jednopartijskog poretka naći volje za zdravije i bolje društvo.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor

(Stavovi iznešeni u tekstu ne predstavljaju nužno stavove BalkanTimes)

You might also like
Leave A Reply

Your email address will not be published.

For security, use of Google's reCAPTCHA service is required which is subject to the Google Privacy Policy and Terms of Use.

I agree to these terms.